Zašto hijene ne crkavaju od gladi?

Ovaj tamni vilajet je jutros postao jos tamniji. Još jedan čovek  napustio je ovaj svet voljom nekih drugih nama nepoznatih ljudi. Iskreno, politika je nešto čemu svi mi nismo dovoljno dorasli. Zato neću pričati ništa o politici. Bar ne danas. Danas je dan kada bi trebalo da se upitamo: „A šta da su našeg oca, brata ili druga tako ubili na ulici?“

Juče mi je bio zaista lep dan. Zato me ovakvo buđenje dočekuje poput hladnog tuša. Novinar jutarnjeg programa prelazi i u večernji. Govori se samo o tome. Gosti su u najmanju ruku iritirajući. Moraću da popijem tabletu za pritisak. Menjam kanal, ali situacija ništa bolja. Svuda isto. Patetika, osuđivanje, pretpostavke, izjave, suze… A njega nema.

Kao da se zaboravilo sve pre toga i kao da je sada sve drugačije. Kao šansa za novi početak. Čiji početak. On je čovek stigao do kraja. Ali kao što je na svakom kraju je početak novog početka, tako je i sad početak nečega što se može nazvati početkom kraja. Tužan kraj ako mene pitate. Jer svi ti govori, sve te osude iz zemlje i sveta neće promeniti činjenicu da je četvoro dece ostalo bez oca. Žalosno je iskreno, ali kada novinari dovedu gosta koji je juče tog istog čoveka nazivao kriminalcem a sada izjavljuje saučešće njegovoj porodici, onda više nije žalosno. Onda je samo iritirajuće.

I zato neću da govorim o njemu. O njemu će reč reći istorija. Voleo bih samo da njegov krvnik ne bude neko njegovog roda, jer je bar nama kroz istoriju to prilično česta pojava. Ali ću reći nešto o tebi. Tebi koji čitaš ove redove i pitaš se zašto ti se obraćam. Vidiš, dok si izašo na net za vreme reklama, dok se reklamira deterdžent koji otklanja i najteže fleke (čak i od krvi sa ovakvim novinarima), zapitaj se šta bi ti ljudi sutra rekli o tebi da se nađeš u sličnoj situaciji. Jer to nisu ljudi. To su hijene. A jedan moj prijatelj, reče jednom, da hijene nikad ne umiru od gladi. Za njih uvek ima dovoljno hrane. Zato što kaže on  strvina uvek ima strvinu, lava ili antilope.  Svejedno joj je nahranila se  lešom lavice koja je izdahla u borbi za svoje mlade.
Hijene ne vode borbe, one se hrane na njima i nakon njih. One krv ne prosipaju, osim između sebe kada se kolju zbog ostataka hrane. I proporcionalno težini situacije njihov čopor raste. I naposletku jedino one postaju gospodari savana i područja na kojima su prisutne. U tome im pomaže njihova izuzetna adaptivnost situaciji, fantastičan njuh za opasnost, beskrupuloznost koja će i lava ili leoparda uspeti oterati od plena za koji je i krvario. Zato se prostranstvima kojima su one gospodari čuje samo njihovo zlosutno zavijanje, kojim su utišale i riku lavova. Što je veći haos i teža vremena njihovi čopori su brojniji.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s